Наслеђе

НАСТАВЉА СЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА И ЗАШТИТА СРПСКЕ СПОМЕНИЧКЕ БАШТИНЕ ИЗ ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА
Залог озбиљности и самопоштовања
У четрдесетак земаља Европе, Африке, Азије, Аустралије и Северне Америке пописано је 508 српских ратничких споменика и војних меморијала. Само у Аустрији, Мађарској, Чешкој, Словачкој и Румунији њих 147. У протеклих пет година, захваљујући систематској бризи Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Владе Србије, обновљено је 150 таквих споменика у земљи и иностранству. И то, наравно, није крај

Пише: Ненад Деспотовић

Године 2008, према програму Владе Србије, обележава се чак педесетак значајних датума из српске историје. Међу њима, овом приликом издвојили бисмо два. Навршава се 130 година међународно признате модерне српске државности: на Берлинском конгресу 1878. европске силе су и званично признале Србију (ослобођену од Турака) као независну европску земљу. Такође, 90. годишњица је од потписивања примирја којим је практично окончан Први светски рат, из којег је Србија, уз страшне жртве, изашла као победник.
О неговању српских слободарских традиција брине се Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Владе Србије, на чијем је челу помоћник министра др Миро Чаваљуга. Управо захваљујући томе, и ове године настављено је обнављање споменика, штампане су књиге, снимани документарни и играни филмови који те традиције негују и чине живим делом народног бића.

ДВА КОНКУРСА

– Датуми из слободарске прошлости српског народа који ће програмски бити обележени током 2009. одређују се после већ расписаног конкурса. Упућен је јавни позив Републичком и регионалним заводима за заштиту споменика културе да припреме предлоге, поткрепљене одговарајућим пројектима и документацијом, на основу којих би били одабрани војни меморијали у земљи и иностранству на којима би током 2009. године били изведени рестаураторско-конзерваторски радови. Предлоге могу слати и друге институције, организације, политичке заједнице и појединци. Конкурс је отворен од 1. до 30. септембра – каже за Националну ревију др Миро Чаваљуга.
У новембру ће бити расписан и други конкурс. Појединци, научни институти, редакције часописа биће позвани да конкуришу за новчану помоћ у штампању научних и публицистичких књига и снимању документарних и играних филмова којима би, такође, биле предствљане слободарске традиције српског народа. Годишње, Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике обезбеди новац за реализацију десетак таквих дела.
Звучи запрепашћујуће и буди резигнацију, али је истина да права системска брига Србије о својој баштини ратника и одговарајућем споменичком наслеђу започиње тек 2003, коначним гашењем Југославије и стварањем Државне заједнице Србије и Црне Горе. Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, који је ту и такву бригу преузео на себе, успоставио је тесну и планску сарадњу са свим институцијама у чијим су надлежностима споменици културе у земљи и иностранству. Програми су били реални, конкретни и делотворни.
Повода за манифестације, сећања и обележавања има много, заправо непрекидно. Одговарајући однос државе према томе је питање озбиљности и самопоштовања. Само у августу ове године, на пример, обележена је (27. августа) 203. годишњица Правитељствујушћег совјета Карађорђеве Србије, који је први пут заседао у Великом Борку код Барајева. Пре тога, 18. августа, на пригодан начин обележена је 203. годишњица Битке на Иванковцу. Дан раније, 17. августа, обележена је годишњица смрти краља Петра Карађорђевића. Задужбина краља Петра Првог у Тополи организовала је 15. августа изложбу „Краљ Петар Ослободилац. Војнички и владарски приступ: краљ Петар у Првом светском рату”. Три дана пре тога, 13. августа, обележена је 202. годишњица Битке на Мишару, док је 3. августа обележена 79. годишњица смрти Арчибалда Рајса. (...)
Бурна српска историја и огромна баштина благо су, али и обавеза за потомке.

БЕЗ ИДЕОЛОШКЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

– Приликом обнове спомен комплекса и војних меморијала избегавамо ма какав идеолошки приступ – каже др Чаваљуга. – Не желимо да поновимо грешке чињене више деценија после 1945, када је поклањана пажња само споменицима из Другог светског рата. Имамо једнак приступ према свим споменицима, из свих раздобља.
У четрдесетак земаља Европе, Африке, Азије, Аустралије и Северне Америке – како за Националну ревију каже историчар Дејан Ристић, саветник у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике – пописано је 508 српских споменика и војних меморијала. Само у Аустрији, Мађарској, Чешкој, Словачкој и Румунији регистровано је њих 147. У минулих пет година, уз стручну помоћ Републичког завода за заштиту споменика културе, обновљено је око 150 таквих споменика у земљи и иностранству.
Поступак по којем ће се одвијати активности овог сектора и у наредној години, 2009, устаљен је. Још 2005. године усвојени су значајни датуми који се сваке године обележавају. Неки од њих, када је то познато и могуће, обележавају се тачно у сат кад се догодило оно на шта се подсећа, као што су Дан победе у Другом или Дан потписивања мира у Првом светском рату.
На предлог Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, Влада Србије је са многим земљама потписала или ће потписати билатералне уговоре о заштити споменика културе, чувању српских војних меморијала у тим земљама, али, разуме се, и страних војних меморијала на простору Србије. Можда најбољи пример и потврда такве сарадње је Словачка. Стручњаци Регионалног завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу обавили су у том граду конзерваторско-растаураторске радове на чешко-словачком гробљу из 1918. У то време, тамо је био 71. аустро-угарски тренчински пук. Чинили су га Словаци, који су се побунили против своје команде и државе чије су униформе носили. Многи војници су по кратком поступку стрељани као бунтовници и сахрањени ту, у Крагујевцу.
Са друге стране, обновљено је српско ратничко гробље у Великом Међеру и спомен костурница српских ратника у Тренчину у Словачкој.

ДОСЛЕДНА ПРОЦЕДУРА, ПОТПУНА КОНТРОЛА

Последњу реч о томе који ће споменици бити обнављани, које књиге штампане и који јубилеји обележавани наредне године, 2009, не даје Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, него Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова. То тело има пет чланова. Чине га министри културе, просвете, вера, одбране, а пети члан је представник Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике. У прошлом сазиву, на челу Одбора био је министар културе, а сва је прилика да ће у новом сазиву то место заузети министар одбране.
Када се последњег дана септембра заврши конкурс за уређење војних меморијала и других запуштених обележја, Републички завод за заштиту споменика културе ће све предлоге који буду задовољили конкурсом предвиђене услове проследити Сектору за инвалидско-борачку заштиту. У новембру ће пристићи предлози за финансирање штампања књига и снимање филмова. Све те предлоге пред Одбор за неговање традиција српских ослободилачких ратова изнеће и сваки пројекат појединачно образложити представник Сектора (сада је то др Миро Чаваљуга). Чланови Одбора одлучују. При избору пројеката за идућу годину, истичу надлежни, водиће се рачуна да буду обухваћени сви делови Србије и различити периоди српске историје.
Послове реконструкције изводе Републички завод за заштиту споменика, заједно са регионалним заводима. Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, међутим, запослио је и посебног стручњака који ће надзирати квалитет радова, поштовање рокова и сврсисходност трошења новца.

***

Орден Ђорђу Михајловићу
Документарни филм Чувар светих хумки аутора Мише Вујовића, у продукцији „Принцип Преса“ и Националне ревије – о Ђорђу Михаиловићу, човеку који већ пола века чува Српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну – снимљен је захваљујући подршци Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Владе Србије. Рад на том филму, који је у завршној фази монтаже, био је подстицај да његов главни јунак, Ђорђе Михаиловић, буде предложен за високо одликовање Републике Србије. Планирано је да му оно буде уручено тачно на 90. годишњицу окончања Првог светског рата. Ђорђе Михаиловић том приликом боравиће у Београду као гост Националне ревије, аочекује се да ће га тада примити и највиши државни званичници.

***

Књиге
И ове године Сектор за борачко-инвалидску заштиту обезбедио је новац за штампање више значајних књига које афирмишу српску ратничку и слободарску традицију. Тим новцем штампана су и два броја Војно-историјског гласника посвећена завршетку Првог светског рата. Ту су и књиге Меморијални походи српским војним гробљима у туђини Војислава Ђурђевца, Списи о Србима Алфонса де Ламартина, Пегави тифус у Србији 1914–1915. Исидора Ђуковића...